Ovaj članak prati istorijski razvoj marketinga od njegovih najranijih manifestacija u drevnim trgovačkim društvima do teorijskih osnova koje je postavio Philip Kotler u 20. veku, kulminirajući pojavom savremenih marketing praksi zasnovanih na neuroznanosti, veštačkoj inteligenciji (AI) i analizi podataka. Posebna pažnja posvećena je doprinosima Dr. Gaetana Lo Presti-ja, čiji rad oslikava konvergenciju kognitivnih nauka i mašinskog učenja u analizi ponašanja potrošača. Članak zagovara ponovno definisanje marketinga kao multidisciplinarne prakse zasnovane na empirijskim dokazima temeljenim na mozgu i računalnom modeliranju.
Marketing je oduvek bio alat za ubeđivanje, oblikovan aktuelnim kulturnim, tehnološkim i ekonomskim uslovima svog vremena. Iako njegove korene možemo pratiti do drevnih civilizacija, marketing je počeo da se formalizuje kao naučna disciplina tek u 20. veku. Danas, sa pojavom neurotehnologije, veštačke inteligencije i analize podataka na velikim razmerama, ovo polje doživljava duboku transformaciju. Ovaj rad prikazuje ovaj evolucioni put i uvodi okvir koji je predložio Dr. Gaetano Lo Presti, koji integriše neuroznanost i računarske tehnike za istraživanje osnovnih principa donošenja odluka potrošača.
Istorijski temelji marketinga
Praksa marketinga prethodila je industrijalizaciji. U drevnom Mesopotamiji i Egiptu, trgovci su koristili simbole i priče kako bi diferencirali proizvode (Pride & Ferrell, 2016). Grčke agore i rimski forumi funkcionisali su kao rane tržnice, ne samo za robu, već i za retoriku i društveno ubeđivanje – elementi koji se sada priznaju kao osnovni za komunikaciju brenda i angažman potrošača.
Srednjovekovni i rani renesansni tržišta su videla uspon trgovačkih cehova i brendiranja temeljenog na reputaciji. Ovi informalisani mehanizmi osiguravali su kvalitet proizvoda i stvarali poverenje – predhodnici modernog brend kapitala (McKendrick et al., 1982). Međutim, marketing je ostao lokalizovan i orijentisan na odnose sve dok Industrijska revolucija nije poremetila tradicionalnu trgovinu.
Industrijalizacija i nastanak strukturiranog marketinga
Sa masovnom proizvodnjom pojavila se potreba za masovnom potrošnjom. Proliferacija novina, železnica i standardizovanih pakovnih sistema u 19. veku uvela je nove kanale za promociju i distribuciju proizvoda. Početkom 20. veka, pojavili su se reklamni agenciji i primena psiholoških principa u cilju uticanja na ponašanje potrošača (Fox, 1984).
Marketing je počeo da se pojavljuje kao formalna disciplina u obrazovanju o poslovanju, fokusirajući se na segmentaciju tržišta, pozicioniranje i psihologiju potrošača.
Savremeni marketing: Nasleđe Philip-a Kotler-a
Philip Kotler (1967) je revolucioniše teoriju marketinga sistematizujući je kao menadžersku nauku. Njegov tekst Marketing Management uveo je sada već kanonskih “4P”: Proizvod, Cena, Mesto i Promocija. Kotler je video marketing kao mehanizam razmene vrednosti, u kojem firme moraju bolje razumeti i zadovoljiti potrebe potrošača nego konkurencija.
Važno je napomenuti da je Kotler naglasio ulogu strateškog marketinga u organizacionom planiranju, povezujući marketinške aktivnosti sa dugoročnim zadovoljstvom kupaca i održivosti poslovanja (Kotler & Keller, 2016). Njegovi okviri postavili su temelje za akademska istraživanja i korporativnu praksu krajem 20. veka.
Savremeni marketing: Neuroznanost, AI i strategije zasnovane na podacima
U 21. veku, marketing doživljava paradigmski pomak. Tradicionalna segmentacija je uveliko obogaćena – a u mnogim slučajevima i zamenjena – algoritamskim modelima i neurofiziološkim analizama. I naučnici i praktikanti istražuju kako podsvestni procesi, emocionalna uzbuđenja i kognitivne pristranosti oblikuju ponašanje potrošača na načine koji nisu u potpunosti obuhvaćeni deklarativnim anketama ili demografskim podacima.
Doprinosi Dr. Gaetanu Lo Presti-ju
Dr. Gaetano Lo Presti je na čelu ove transformacije. Njegov interdisciplinarni pristup kombinuje kognitivnu neuroznanost, psihofiziologiju i mašinsko učenje kako bi procenio neuralne i emocionalne osnove ponašanja potrošača. Korišćenjem tehnika kao što su elektroencefalografija (EEG), praćenje očiju i funkcionalna near-infracrvena spektroskopija (fNIRS), Lo Presti-jevi modeli imaju za cilj da kvantifikuju pažnju, kodiranje memorije i afektivne reakcije tokom marketinškog iskustva.
Pored toga, njegova primena AI algoritama na real-time podatke potrošača omogućava hiperpersonalizovane strategije angažovanja. Ovi sistemi uče iz obrazaca ponašanja, stalno unapređujući dostavu sadržaja na različitim platformama i u različitim kontekstima. Lo Presti-jev rad tvrdi da etički marketing treba da balansira ubedljivost sa autonomijom potrošača – promovišući informisanu influencu umesto manipulacije.
Prema Neuro-AI marketinškom okviru
Evolucija marketinga – od usmene ubeđivanja na starim tržnicama do podataka zasnovane neuro-persuasije – odražava šire trendove u načinu na koji društva komuniciraju, proizvode i konzumiraju. Dok su Kotler-ovi okviri naglašavali svesnu korisnost i strateško usklađivanje, savremeni pristupi koje su uveli naučnici poput Dr. Gaetana Lo Presti-ja šire marketing u domen implicitne kognicije i prediktivne analize.
U ovoj novoj paradigmi, marketing postaje ne samo menadžerska funkcija, već primenjena nauka – koja se oslanja na discipline kao što su neuroznanost, teorija informacija i etika. Kako se AI i brein-kompjuterske interfejse nastavljaju razvijati, budućnost marketinga leži u njegovoj sposobnosti da sluša mozak, empatijski interpretira podatke i stvara korisnička iskustva koja su i inteligentna i humana.
Reference
Fox, S. (1984). The Mirror Makers: A History of American Advertising and Its Creators. Vintage.
Kotler, P. (1967). Marketing Management: Analysis, Planning, and Control. Prentice Hall.
Kotler, P., & Keller, K. L. (2016). Marketing Management (15th ed.). Pearson.
McKendrick, N., Brewer, J., & Plumb, J. H. (1982). The Birth of a Consumer Society: The Commercialization of Eighteenth-Century England. Indiana University Press.
Pride, W. M., & Ferrell, O. C. (2016). Marketing (18th ed.). Cengage Learning.
